PANORAME, DIJAPOZITIVI, FOTOPLASTIKUMI...

(i kasnije)

Da li je bilo nekih pionira koji su doprineli razvoju projekcije, animacije ili trenutne fotografije koja je predhodila kinematografu, a što bi sacinjavalo predistoriju kinematografije na tlu Jugoslavije, za sada nema pronadjenih podataka. Teritorija današnje Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) je u to vreme bila teritorijalno podeljena izmedju Kraljevine Srbije i Kneževine Crne Gore, dok se deo terotirija nalazio pod Austro-ugarskom carevinom i Otomanskom imperijom.

O panorami (u tadašnoj štampi poznata i kao svetska panorama, svetska carska panorama, fotoplastikum, carski fotoplastikum) se ovde govori kao o pozorju u kome se putem smišljenog redosleda statičkih slika nastoje prikazati razni predeli, zbivanja, izumi i sl., kao što se to kasnije činilo "oživljenom slikom", filmom.

Sergije Jovanović opisuje panoramu u Srbiji: "...Sastojala se se od poligona zatvorenog u krug visine 180 do 200 cm a promera oko 3 metra. Spolja, naoko bile su stolice, a spram svake je okruglo uveličavajuće staklo promera 12 - 15 cm, kroz koje je posetilac gledao razne slike... Slike su bile smeštene unutra na jednom pokretnom dodatku, da kažemo "vozu", koji je stojeći, rukama, vozio sam vlasnik... On se spolja nije video. Slike su bile na staklu...". 

Aleksandar Deroko: "... No preteča svega, mnogo ranije, bio je "panoptikum" improvizovan u jednom dućanu, negde na Terazijama. To je bio kao jedan kružni zid na kome je okolo bilo dvadesetak otvora za oči. Ispred svakog takvog otvora je bilo sedište. Sedne se i gleda se kao kroz dogled i vidi unutra jedna nepokretna stereoskopska fotografija. To tako stoji valjda jedan minut, zatim zvonce - "cin" - i slika ode dalje a dodje nova, i tako redom dok sve ne prodju...".

Mata Milošević: "... Imao sam još mnogo drugih igračaka, a, kao kruna svega, došla je "čarobna lampa". Čarobne slike, pre bioskopa, gledali smo najpre u kafani na uglu. Bile su to projekcije na platno raznih slika. Taj "epohalni" pronalazak, da možemo da gledamo slike jako uveličane na platnu, bio je pravi dogadjaj za ulicu. Ubrzo sam i ja dobio kućnu "čarobnu lampu". Bila je to neka lepo obradjena plehana kutija, sa sočivom, iza kojeg su se stavljale i pomerale staklene pločice sa sličicama. Iza tih pločica je gorema mala petrolejska lampa i sličice se projektovale na zid, ili čaršav razapet na vratima. Imati tada "Čarobnu lampu" nešto je značilo. U tim slikama su uživali i stariji. Dabogme, vrlo brzo je prodro bioskop, i sve je to postalo bezvredno i smešno...". 

Jozef Albah prikazuje 1896. godine u svom rodnom Vršcu panoramu: "...Znajući koliko interesovanje izazivaju rotirajuće mehaničke panorame, i on je nabavio jedan takav, povrh toga još i jedan odličan Edisonov fonograf... Panorama je, koja prikazuje odlične plastične slike, trenutno postavljena u Dragićevoj kući na Velikoj pijaci. Pod javnu prismotru svake nedelje stižu novije fotografije..." (Delvidek, Vršac, 13.12.1896, br. 50). Albah je prikazivao panoramu do 21. marta 1897.

Karl Šulc logoruje 1896. godine u Beogradu na Cvetnom trgu sa svojom panoramom i "mašinom koja govori na svim jezicima" (gramofonom), 1897. godine je na Malom Kalemegdanu neka putujuća panorama...

Bosanci Jovo Pešut i Rajković otvaraju 7/19. oktobra 1900. godine prvi "domaći" fotoplastikum u Beogradu u jednom dućanu na Terazijama ("...u kući Nikole Pašića, pre Bogićevića...", danas ugao Nušićeve i Terazija) sa malom čitaonicom da se gledaoci odmore. Fotoplastikum je radio od 10 do 22 sata (cene: obdan 30, uveče 50 para, deca, djaci i vojska 30 para). Novembra 1901. fotoplastikum se seli u Knez Mihailovu 10 (zgrada društva "Njujork", danas prekoputa Ruskog cara).

Prva predavanja sa projekcijama dijapozitiva održana su u Beogradu 1901. godine (Uranija iz Pešte, 26. septembra u Narodnom pozorištu)

Profesor Miler (Uranija iz Švajcarske), 15 februara 1902. , "...pomoću jakih instrumenata i jakih reflektora, od kojih svaki ima jačinu od 1200 sveća, ilustruje na tim predavanjima živom rečju umetničke tvorevine divotnih scenarija...").

Djordje Popara (zakupac hotela Balkan) i Dimitrije Janjić preuzimaju Pešutov i Rajkovićev  fotoplastikum i sele ga u Kolarčevu broj 7, tu održavaju predstave u periodu od 15. decembra 1902. do 26. aprila (9. maja) 1904. godine.

Dimitrije Ilić otvara svoj fotoplastikum 11/23. jula 1904. godine u Beogradu u ulici Knjeginje Ljubice "...izmedju gostionica Novog i Starog Majdana, više klasne lutrije..." (danas Zmaj Jovina br. 15), cene su 30 para, za djake i vojnike 20 para. 
Prvi marketing!!!: "Ko pazari u radnji Davida Tajščeka (Kolarčeva 5) dobija besplatnu ulaznicu!" 

Djordje Popara i komp. počinju sezonu 1904. godine 24. oktobra na "...Terazijama, sproću tramvajske čekaonice..." (danas prekoputa hotela Moskva), 

Jedna od beogradskih panorama gostovala je u Kragujevcu i Smederevu 1904. i 1905. godine...

Iz štampe nestaju vesti i oglasi o Ilićevom fotoplastikumu.

Djordje Popara i komp. počinju sezonu 1905. 17/30. novembra "...u  kući Riste Milenkovića, prekoputa gostionice Hajduk Veljko..." (pored današnje Albanije).

Djordje Popara i komp. se sele u Kolarčevu zgradu ("...sa strane gde je Spomenik, do samog ulaza u pivnicu..."), danas ugao Makedonske i Trga republike...

Na zabavi Kola srpskih sestara održanoj marta 1907. godine predavanje prof. Svetozara Tomića o srpskim manastirima u Staroj Srbiji i Makedoniji bilo je "...sa slikama projektovanim bioskopom vrlo simpatično primljeno...". Zatim slede predavanja sa projekcijom dr Milana Jovanovića Batuta, italijanskog publiciste Rosija, Mitra Mitrinovića o Meštroviću... 

Iz štampe nestaju vesti i oglasi o Poparinom fotoplastikumu.