FILMSKA SNIMANJA U SRBIJI (1914-18)

 Filmska snimanja
u Srbiji

1914

Od 7. do 9. januara u sarajevskom Korzo-kinu se prikazuju SLIKE IZ BALKANSKOG RATA (iz Srbije: POSLOVNICA SRPSKOG GENERALŠTABA U NIŠU, SRPSKO TOPNIŠTVO U BORBI, NAVALA SRPSKE PEŠADIJE NA TVRDJAVU LJES).

Produkcija 1914

U Sarajevu su 23. marta prikazane novosti SRPSKA VOJSKA ZAUZIMA LJES. 

Djoka Bogdanović snima POGREB NIKOLAJA HARTVIGA, CARSKOG RUSKOG POSLANIKA U BEOGRADU i SRPSKA VOJSKA U SREMU 1914. GODINE.

U proleće je u Cetinju prikazivan film RAT NA BALKANU (najverovatnije kompilacija Pateovih snimaka o Balkanskim ratovima).

Početkom godine je Saša film iz Beča snimilo film OD DUBROVNIKA DO KOTORA.

Djoka Bogdanović i Samson Černov su dan uoči objave rata (14/27.06.1914) sklopili ugovor o saradnji u snimanju eventualnih ratnih dogadjaja. Bogdanović daje kameru, traku i pare za troškove, Černov snima ekskluzivno za Bogdanovića, prihod od prodaje se deli 70%:30%. Po završenom poslu Černov treba da vrati kameru i preostali materijal.

Ratna snimanja
u 1.SR (1914)

Posle sarajevskog atentata, a naročito posle objave rata, u Srbiju dolazi veliki broj stranih novinara, fotoreportera i snimatelja. Njima se pridružuju i domaći snimatelji. Postoje podaci o velikom broju filmskih dokumenata (snimljenih i prikazanih storija i žurnala).

Opšta mobilizacija u Srbiji je proglašena 15/28.06.1914 i Pateovi snimatelji su snimili film PETAR I I NJEGOVI MINISTRI DONOSE ODLUKU O MOBILIZACIJI (film se nalazi u Pateovom arhivu u Parizu). To je prvi film o Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Izmedju srpske Vlade i Vrhovne komande nisu ujednačeni stavovi u pogledu tretmana stranih novinara i snimatelja: Vlada je za što veće njihovo prisustvo jer svojim reportažama i snimcima otkrivaju svetu istinu o ratu u Srbiji; Vrhovna komanda, poučena iskustvom iz balkanskih ratova i nekim drugim delovanjem dopisnika, strogo ih kontroliše i ne dozvoljava im pristup na borbene linije... Tako je Obaveštajni odsek oduzelo snimljene filmove Bogdanoviću i Boturiću, saslušavao Bogdanovića o Černovu, Džonu Ridu ("10 dana koji su potresli svet") nije odobren odlazak na ratište...

Strani snimatelji su svoje zahteve u vezi snimanja u Srbiji dostavljali svojim ambasadama u Srbiji ili našim ambasadama u inostrastvu. Zahtevi su prosledjivani Ministarstvu inostranih dela koje ih je predavalo Ministarstvu vojnom, a ovo Vrhovnoj komandi i njenom Obaveštajnom odseku. Uz svaki odobren zahtev odredjivano je vojno lice - pratilac snimatelju - bez čijeg se odobrenja ništa nije moglo snimati i koji je detaljno izveštavao Obaveštajni odsek šta se i gde snimalo, kao i o metraži snimljenog materijala. Snimljeni materijal se, na zahtev, predavao Obaveštajnom odseku radi kontrole.

U periodu 1914 - 1918. snimljeno je oko 135 filmova i storija filmskih novosti na našoj teritoriji. Jedan deo je sačuvan i identifikovan, ali se u inostranim filmskim (civilnim i vojnim) arhivima nalazi još obilje neidentifikovanog materijala. Mali broj je prikazan u Beogradu do druge Austro-ugarske kampanje

U Budimpešti se u oktobru prikazuje storija CETINJE, GLAVNI GRAD CRNE GORE (u sklopu ŽURNALA SVETSKIH DOGADJAJA).

U Splitu je prikazan film KRVAVA BITKA NA BREGALNICI (Drugi balkanski rat).

U Zadru prikazan film BITKA NA DRINJAČI KOD ZVORNIKA (deo RATNOG ŽURNALA III) iz prvog austrijskog pohoda na Srbiju u Prvom svetskom ratu.

U Zadru prikazane novosti PRIZORI IZ AUSTRIJSKO-SRPSKOG RATIŠTA.

U Sarajevu prikazane novosti SNIMCI SA SRPSKOG BOJIŠTA, NAŠI MONITORI NA DUNAVU.

Gustav Kovač i Jožef Vastl su snimali u Beogradu tokom austro-ugarske okupacije 1914. godine (OSVAJANJE BEOGRADA).

Neposredno posle bitke na Ceru, 20.08/02.09.1914, Operativno odeljenje za štampu Vrhovne komande donosi Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima viših jedinica na vojištu , prva pravila u Prvom svetskom ratu o ratnoj dokumentaciji u umetničkoj slici i fotografiji (filmski snimatelji i film = fotografi i fotografije) kojim se reguliše raspored, kontrola rada, snabdevanje potrebnim materijalom, kontrola snimljenog materijala... slikara, fotografa i filmskih snimatelja pri vojnim jedinicama (domaćih i stranaca). 

Posle nekoliko medjusobnih nesporazuma, Černov i Bogdanović prate srpsku vojsku u kontraofanzivi u Sremu, snimajući pri tome film SRPSKA VOJSKA U SREMU 1914. GODINE (25-28.08/8-10.09.1914, 248 m) koji uključuje i snimke razrušenog Šapca i Beograda. Po povratku, Obaveštajni odsek oduzima Bogdanoviću snimljeni materijal, policija ga ispituje o Černovu koga Obaveštajni odesk sumnjiči za špijunažu (šef Obaveštajnog odseka je Dragutin Dimitrijević - Apis)... i za dalji rad dodeljuje Černovu kao pratioca Djordja Genčića. Film je izgubljen a ovo je, koliko se zna, jedino snimanje Bogdanovića i Černova u Prvom svetskom ratu.

SREĆNA NOVA GODINA!, film Djoke Bogdanovića.

 1915

Snimatelj Leons Šnajder (Gomon) dobija u januaru 1915. dozvolu da snima u Beogradu i po Srbiji tragove austrijskog terora (on je najverovatnije snimio majora Gavrilovića pri odbrani Beograda).

Ratna snimanja
u 1.SR (1915)

Film PORUŠENI BEOGRAD SE BRANI (360 m) snimio je 1915. godine Dragiša M. Stojadinović, komandant Mitraljeskog odeljenja XIII puka sa jednom oduzetom kamerom (i materijalom oduzetim od nekog snimatelja osumnjičenog za špijunažu u Nišu). Snimanje je prekinuto jer se kamera morala vratiti u Niš kao dokazni materijal, snimljeni materijal je poslat u Francusku i tu mu se gubi trag.

Arijel Vardžes (Internešenel Njus Servis, Njujork) se prijavio Vrhovnoj komandi u Kragujevcu u februaru 1915. godine. Nema podatak šta je snimao.

Umberto Romanjoli (Savoja film, Trak Fjučer, Njujork) dobija dozvolu da snima tragove borbi i razaranja nastala u borbama.

Radomir Kopša (obaveznik-neborac Sanitetskog voza broj 4 Užičke vojske) je najverovatnije kupio kameru i četiri objektiva od braće Savić. Ratni slikar Užičke vojske Ljubiša Valić predlaže Komandi da se Kopša prevede u Štab kao pomoćnik ratnog slikara što Štab Vrhovne komande odobrava 25. maja (pridodaje se Štabu kao kinematografski fotograf). Valić i Kopša su snimili dosta materijala koje je Kopša trebao da odnese na obradu u Francusku.

Ljubiša Valić snima 1915. godine filmove UŽIČKA VOJSKA i PORUŠENI BEOGRAD (ovaj poslednji je možda snimio Radomir Kopša, sudeći prema sačuvanoj dokumentaciji). Kopša je 22.09/05.10. dobio odobrenje da ove materijale odnese u Francusku na obradu, ali je sutradan počela druga Austro-Ugarska ofanziva i materijalu se gubi trag.

Arandjel Stanković - Baubin je dobio 02.06.1915. godine odobrenje Vrhovne komande za filmska
snimanja ali nema podataka da je bilo šta snimao.

Žan Emar (Pate)  se prijavio našem konzulatu u Solunu i snimao u okolini Niša.

Donald Tomson (Čikago Tribjun) dobija dozvolu i pratnju (rezervni konjički narednik Ivan Subotić) da snima u Srbiji i Beogradu, ali mu se, posle 300 snimljenih metara, lomi deo aparata. 

Vladimir Totović u Novom Sadu snima kratki igrani film SPASILAC (može se reći i da se radi o probi kamere, nikada nije javno prikazan, nije sačuvan).

Saša film je proizveo film u dva dela SLIKE GRADOVA IZ NAŠIH OSVOJENIH KRAJEVA U SRBIJI (220 metara).

Novembra meseca je u Sarajevu prikazan film ZAUZIMANJE BEOGRADA, nedelju dana kasnije OFANZIVA PROTIV SRBIJE, ZAUZIMANJE BEOGRADA I DRUGIH GRADOVA.

Saša film (Beč) je snimio film KOTOR U RUŠEVINAMA (209 METARA), kopija se nalazi u Madjarskoj kinoteci u Budimpešti.

Krajem godine Vladimir Totović u Novom Sadu režira igrani film DETEKTIV KAO LOPOV (nepoznati madjarski snimatelj, verovatno iz budimpeštanskog Korvin filma), u sopstvenoj produkciji.

 1897    1899 -1906    1908-11    1912-13    [1914-15]     1916-18

 Filmska snimanja u Srbiji